Mišljenje dveju pandi- Serije

Mislim da je svakom do sada jasno da je ovaj naslov na listi reda radi i da našu preporuku niko nije čekao. Ipak ajde da prokomentarišem ovo.
Kao osoba koja je aktivno pratila do 3. sezone, a nakon toga samo selektivno, rekla bih da je serija veoma zanimljiva i nedužna pred osudama da nije zaslužila svoju popularnost. Ko god se žali da ima previše seksa i golotinje očito nije čitao knjige, koje sam lično pročitala do plesa zmajeva. Emili Klark jedva da je uradila polovinu sex scena opisanih u knjizi.
Ne, ono što mogu pohvaliti seriju je da je zanimljivija od kasnijih knjiga, jer se preradom priča novih likova iz knjiga i pripisivanjem istih starijim, poznatijim likovima, dosta je ušteđeno na memorijskim igricama KO JE TU KO, kojih priznajem ima u seriji, ali osobe koje se na to žale nemaju pojma kakav horor to predstavlja za one koji čitaju knjige. Takođe ta odluka pomaže da produbimo veze sa postojećim likovima, a ne da počnemo iz početka što je urađeno u Gozbi za vrane i Plesu sa zmajevima. Time ne kažem da su potonje knjige loše, ali nisu ni izbliza fantastične kao prve dve. Druga prednost serije je proširenost postojeće radnje, odnosno dodate scene kojih nema u knjizi, ali koje bi lako mogle da se nadopišu u nju. Ipak neke "istine" treba uzimati uz rezervisanost, jer one još nisu predstavljene u knjizi.
Pravi GoT fan bi trebalo da ispod svog pojasa ima i knjige (makar prve dve, mada je i treća još ok) i seriju, jer, kako se kaže, od viška glava ne boli. Mudra panda

Ja nisam pročitala knjige iako sam želela to da učinim pre gledanja same serije, ali nisam mogla da izdržim da ne gledam. Inače sam osoba koja ne gleda ovakve serije, ne volim previše ni dramu, ni fantaziju, niti bilo kakve ratne scene i borbe za prestole ili bilo šta slično; više sam za neke prosečne komedije i teen serije (što se može videti i po ovoj listi), ali ovoj seriji je teško odoleti. Prve 4 sezone sam bukvalno odgledala za tri dana, petu sam jedva dočekala, a sada ključam dok čekam da izađe šesta, iako ću biti tužna kada se serija završi. Nisam sigurna da li planiraju sezone nakon iduće, ali kolko sam načula planiraju i pomalo se plašim da će zeznuti seriju i da će je previše razvući i načiniti dosadnom kao što to sa serijama često biva.
Mada znam da kritičari uopšte nemaju ništa lepo da kažu za ovu seriju i da joj nisu predvideli toliki uspeh, serija je zaista fantastična, zarazna, i u koju se potpuno uživiš. I još samo da dodam, team Daenerys. :) - Retardirana Panda

Nakon sezone 1.
Ono po čemu pamtim ovu seriju je neočekivani ritam koji naracija prati, jer iako po žanru pripada akciono-orjentisanim istorijskim dramama, daleko je od dinamičnosti koju, recimo poseduje GoT. Radnja prosto ima tu karakteristiku da ravnomerno sapoređuje doživljaj svakog svog zaokreta, pritom pokrivajući neke stvarno uznemirujuće stvari. Ukoliko bi morala da apstrakujem, tvrdila bi da serija ima istočnjačku atmosferu, laganu, postojanu i na trenutke bolno surovu (dodajem da empatične osobe koje nisu upoznate sa surovim običajima Mongola i Kineza malo zauzdaju svoja osećanja, jer mi se dešavalo da mi se odseku noge od šoka i zgražavanja, iako sam veoma bezdušna osoba kada je bol drugih u pitanju).
Radnja se uopšteno pridržava verzije priče sa kojoj se pravi Marko Polo vratio sa Kanovog dvora, posle 17 godina službe u koju je ostavljen od strane svoga oca. Ubrzo nakon toga on postaje miljenik Kublaj Kana i tako počinju njegove pustolovine. Naćićete da istoričari sa skepticizmom prihvataju njegovu priču, što otvara vrata piscima serije da eksperimentišu sa radnjom boravka Marka Pola na dvoru Kublaj Kana, ali se pritom pridržavajući glavnih istorijskih događaja. Lično seriju vidim kao ekranizaciju bajke koju je delimično stvorio pravi Marko Polo.
Već sam implicirala da sam prezadovoljna radnjom i ritmom same serije, pa bi bio red da kažem da sam isto tako prezadovoljna likovima i glumcima. Svaki lik je jedinstven i ima više slojeva, mada ima par stereotipa, koji se uglavom vezuju za samog Marka. U početku nisam bila preterano oduševljena njegovom ličnošću, (što se drastično menja pred kraj sezone, i sada mi je drugi omiljeni lik) iako nije nimalo glup ili naivan (preterano), ali pretpostavljam da je to danak ivanrednim likovima oko njega. Po meni, a i velikom broju gledalaca, glavni lik je Kublaj Kan i njegov dvor.
Naravno serija ima seksa i nasilja, kao i svaka druga, jer je GoT postavio, nažalost, neke standarde, ali oni su daleko od isforsiranog.
Posle 5. epizode bićete začarani, pošto radnja mora nekako da se postavi. Bitno je da znate da najbolje tek dolazi. Velika preporuka od Mudre pande
Nakon sezone 2.
Ova sezona je vredan nastavak onog što sam volela u prvoj sezoni, ali i onog što nisam. Da ovo drugo odmah maknem sa puta, reći ću samo da i dalje nemam osećaj da Marko ima neku važniju ulogu osim da bude pozadinski posmatrač dvora sa ponekom preuzetom inicijativom i dugim spiskom uspešnoh misija poverenih mu od Kana sa kojim je u stalnom volimo se-mrzimo se odnosu, metafora za odnos Istoka i Zapada. Ipak i pored toga prosto nemam osećaj da je u rangu sa ostalim likovima, niti da pisci koriste njegov pravi potencijal, čime me dovode stanje da možda preispitam sopstvene nade u Markovu transformaciju u mastermind-a cele serije. Osim toga ne dopada mi se ni prečesto korišćenje "senzualnih" scena, niti korišćenje sado-mazo igara u krevetu bez dobrog objašnjenja kako se to uklapa u sliku o liku.
Ono što me je oduševilo je da je Kubaj Khan i dalje najkompleksniji lik čiji postupci umeju da budu brutalni i naizgled neoprostivi, ali da i dalje budu opravdani iz njegovog ugla.Taj kontrast je najbolji deo svake sezone, pri čemu su posledice koji on ima na likove jedna o centralnih tema ove sezone.
Radnja ove sezone se vrti oko reizbora Kana i opstanka na vlasti, stoga očekujte dosta teških izbora koja uža i šira Khanova porodica donosi u mogućem svitanju civinog mongolskog rata. Najbolji primer je empess Chabi, njegova žena, koja konačno ima više prostora da pokaže svoju kompleksnost, pošto biva primorana da osačuva budućnost svoje porodice, time dokazujući da je žena dostojna ovakvog kana.
Preporuka, Mudra Panda

U ovu seriju je najbolje zaploviti potpuno nespremno sa podrškom velikog broja njenih fanova koji umeju da uoče dobar tim u i iza kadra.
Serija o piratima i lovu na špansko zlato. O mogućem spasu za pirate od kolonijalne vlasti velikih sila i omče. Iako možda već vidite preformatizovane Pirate sa Kariba, nemojte da se nadate. Ova serija je dosta ozbiljnija, u njoj nema mapa sa lobanjama, nema ostvarenja najluđih mornarskih mitova i nema mesta za ljude koji nemaju snage da se bore svime što poseduju radi svog opstanka. Potrebno je da razumete da je serija okrenuta više ka ispunjavanju svih preduslova da bi se krenulo u lov na blago, pa i da nema baš mnogo epizoda koje su bukvalan lov i otimačina. Ipak dosta stvari se na zanjimljiv način izjalove za kapetana Flinta i/ili njegovu sve manju posadu i garantujem vam da radnja nije nimalo dosadna, već konstantno nepredvidljiva sa preokretima. U tome neverovatno potseća na realan život na moru, kojeg od promene uvek deli par dragocenih momenata.
Flint, jedan od glavnih likova, je onaj tip likova koga volite zbog njegove dubine, ali ne i zbog njegovog karaktera. On je vizionar koji bi uronio svoje ruke u lokve i kofe krvi svoje posade, saradnika i neprijatelja, ne bi li ostvario svoj viši cilj i kao takav je više zanjimljiv kao inicijator u priči no što je lik sa kojim saosećamo.
Možda najbolja preporuka za ovu seriju je da mi se celokupno više dopada od Game of thrones, bilo da imate seriju ili knjigu u vidu. Ponekad je moguće povući paralelu između likova i zapasti u ozbiljnu diskusiju koji od njih je superiorniji. Mudra Panda

Ovo je definitivno serija o kojoj više ljudi treba da priča.
Snažna i pametna žena nije nešto što današnji pisci umeju da napišu, a da je pritom njena pozicija u muškom svetu realistična. Realizam je ono čemu ovaj šou teži (ukoliko zanemarimo magiju), što u istorijskom prikazu društva, to u jednom od najboljih prikaza ženske psihe. Prosto serija tretira Cler kao ljudsko biće sa svojim strahovima, slabostima, vrlinama i seksualnošću, što neke ljude inspiriše da tvrde kako je napisan u duhu feminizma, jer u polju seksualnosti žena najzad igra ravnopravno sa muškarcem. Žena je inicijator, ali pritom nije raskalašna. Naracija je takođe dodeljena glavnom liku, što omogućava da se unutrašnji svet žene oslika da najsitnijih detalja, tako da toplog srca preporučujem da svaka žena odgleda ovu, možda najpoučniju seriju za sebe. Takođe muškarcima bi ovo bilo poučno, da bi stekli uvid u ono što znači istinski snažna i realistična žena.
Serija je miks više žanrova, jer se istovremeno temama poput nacionalizma, istorije, položaja žena, religije, ljubavi, vernosti, preživljavanju, moralu itd. Vidite serija je koherična mešavina, koja prosto stvara realne živote ljudi koji većim delom nisu ni postojali. Radnja je većim delom smeštena u prošlosti, za sada Škotskoj, gde Kler pokušava da preživi i da se vrati u sadašnjost (oko 1945/46), ali povremeno biva prebačena u posleratne godine, gde vidimo njenog muža, koji izlazi na kraj sa njenjim misterioznim nestankom. Dopala mi se ideja da vreme u "sadašnjosti" protiče uporedo sa prošlošću, jer svaka Klerina odluka ima daleko više uticaja. Ako ostane duže u prošlosti, ona gubi više stvari u budućnosti.
Kada sam odgledala 1. deo sezone serije, između ostalog sam bila ljuta, jer mi je niko nije preporučio. Neko može reću da nas u budućnosti očekuje situacija Twilight-a, dva muškarca i jedna žena (da, ovo je adaptacija knjige), ali sam sigurna da će serija biti daleko uspešnija i interesantnija, nego što je film ikada mogao biti.
Preporuka od Mudre pande.

Sezona 1.
Koliko je teško diskultovati o ovoj seriji govori činjenica da pišem review iz 3. pokušaja, dok se prisećam nezaboravnih scena i likova koji su obeležili ovaj show. Razlog mojih prethodnih neuspeha je osećaj da iznošenjem svog mišljenja o jednoj od esencialnih karakteristika serije, uništavam doživljaj njenih budućih gledalaca. Tako da veliki broj mojih zapažanja prosto ne preživljavaju cenzuru moje savesti.
Priča je, po mojoj proceni, grandiozna i, na njenu sreću, ima dobre likove i glumce da je podupru. Svaka serija traje skoro 1h, tako da ćete na kraju imati osećaj da ste gledali jedan dugačak film.
Kroz seriju su obrađene dve psihologije: psihologija zajednice i psihologija predatora. Motiv predatora je veoma istaknut, i prosto se ispoljava u hladnokrvnom ubijanju ljudi radi samog ubijanja, dok "civiliovani" ljudi zajednice predstavljaju ovce, čija snaga leži u brojnosti. Ipak snaga zajednice nije dominantna kroz seriju, usled režiserske prilike da kritikuje palanački duh zvejanih mesta, tako da je na pojedincima, koje serija kuje kroz epizode, da uspavaju "zver". A ta glavna zver je lik koji će vas iznova terati na sledeću epizodu. Lorne Malvo je hibrid Sotone, Mefista i harizmatičnog i neuništivog predatora. On izaziva nesreće, ne zato što ga neko plaća, već zato što on to voli. On je glavni pokretač radnje i jedan od najboljih negativaca do sada.
Jedna od najboljih serija XXI veka.

Sezona 2.
Ova sezona je definitivno bolja od prve sezone, iako je to teško za poverovati pored onakvog prethodnika. Priča sadrži kvalitetne i manje priče: o poslednjim mesecima u životu žene sa rakom krajem sedamdesetih, o dugoj mafijaškoj lozi u svom sutonu, o dvojici policajaca, bivših vojnika i zaštitnika moralnih vrednosti; mladom bračnom paru koji pokušava da posle slučajnog ubistva nastavi sa životom za koji ne dele istu viziju budućnosti, mladom crnačkom plaćeniku sa oratorskim darom koji pokušava da osvoji kraljevstvo za svoje korporativne poslodavce i pri tom nadajući se da će ga proglasiti kraljem novoosvojenih teritorija, o vanzemaljicima koji sve ovo prate. Reziltat toga je neverovatan nivo povezanosti sa više likova odjednom, pri čemu su likovi u ovoj sezoni i brojniji, i dublji. Takođe postoji očita povezanost sa likovima iz prve sezone na više mesta. Fargo je Rim televizije, po broju raznolikih likova čiji se putevi u njemu ukrštaju za samo ove dve sezone.
Vremenski, sve ovo se odvija na preseku dva perioda za Amerikance, starog života i novog, korporativnog života (najjasniji prikaz toga je u samom finalu i teško ga je propustiti). Jedan lik se borio u Drugom svetskom ratu, više njih Vietnamskom. To znači da je sezona puna životnih lekcija za one koji su sazreli i koji vide stvaran svet i ljude oko sebe.
Sa poslednjim epizodama koji nalikuju filmovima nekog filmskog genija, ovo je obavezno štivo za svakog kome je ekran stalno pred nosom. Mudra Panda

Veoma, veoma drugačiji pristup naraciji radnje. Bukvalno vas niko ne vodi za ruku, sami ste, izolovani od glupih i prekopotrebnih objašnjenja u hakerskom trileru koji gledaoci na rukama nose ka zasluženom tronu kulturnih fenomena. Upozoreni ste.
Izvanredna pilot epizoda, koja je meastralno izvršila svoju funkciju, naterala publiku da emocionalno i mozgovno zagrizemo seriju. Ipak možda je dala pogrešan utisak da će sve ovo biti lako. Onaj osećaj kada znate da nešto nije u redu, kao kada slušate pesmu na radiju koji povremeno šušti usled gubitka signala, trudite se da odslušate ceo tekst, ali po smislu vidite da veći deo pesme niste razumeli. Srećom posle otrežnjenja od mučnine koju mi je radnja priredila i gledajući je drugim očima, podpomognuta nekim objašnjenjima očito pametnijih ljudi, konačno sam SHVATILA zašto mi je perspektiva glavnog lika izazivala mučninu. Glavni lik, Elliot, pati od niza psiholoških bolesti, tako da samo pažljivi i koncentrisani mogu uočiti simptome (čak i onih zvanično nedijagnostikovanih) i aktivno pratiti priču. Mi, gledaoci, smo njegov izmišljen prijatelj koji vidimo sve što on vidi, ali to što on vidi ne mora biti realnost. Pri tom Elliot, zbog motiva koji ga proganjaju celog života i onemogućuju da postane kao mi- anesteziran u trenutnom ekonomskom i društvenom sisitemu, biva uvučen u plan genijalnog Mr. Robota da ceo svet oslobodi konglomeratske noge na vratu naroda i pokrene ekonomsku revoluciju. Radnja je MNOGO obimnija nego što i pretpostavljate i detalji su prosto jedini način da povezujete priču, pri čemu je cela prva sezona samo postavka serije, tj AKT I. Atmosfera, muzika, uglovi, gluma, likovi, boje, IT okruženje i terminologija -se je unikatno i može se nadugačko razlagati. Morate u potpunosti verovati svojim instinktima da tumače scene, koje su možda odigrane uz određene reči i određeno tumačenje, jer ukupan utisak odaje jaku nelagodu.
Ono što ova serija čini najbolje je da menja- ruši sve standarde i tera nas da postavljamo bolje, što u kinematografiji, to i u stvarnom životu. Obavezan material, pri čemu aludiram da odgledate i one "slabije" epizode na samom početku serijala, jer je u njima dosta u stvari dato, samo na veoma suptilan, i nekima iritirajuć način. Mudra Panda.

Serija prati pricu srednjoskolskog profesora hemije, koji u pedesetoj godini zivota saznaje da ima rak pluca i njegov citav zivot se preokrece. Ceo zivot je ziveo mirno, povuceno, nije imao nikakve poroke, zivot mu je bio dosadan koliko i on sam. Medjutim, nakon neocekivane vesti o bolesti, on kontaktira svog starog ucenika koji diluje drogu i pocinju zajedno da prave met, a zahvaljujuci Voltovom ogromnom znanju u oblasti hemije, njihov met postaje najbolji koji se moze naci na trzistu. Volt u pricu sa metom ulazi kako bi mogao da plati troskove hemoterapija i lekova i kako bi njegova porodica mogla normalno da zivi nakon njegove smrti, medjutim on sve dublje i dublje ulazi u to i sve vise pocinje da razmislja o svom dosadasnjem zivotu koji se sada preokrece za 180 stepeni.
Seriju sam prvi put primetila pre nekih 5, 6 godina i iz nepoznatih razloga me je privuklo ime serije, ali sam dugo odlagala gledanje jer su moj fah tada vise bile neke cvrkutave serije, tipa Gossip Girl, Friends i Hannah Montana. Medjutim, trenutka kada sam pocela da je gledam sam se pokajala sto nisam pocela ranije da je gledam a i sto sam uopste pocela da je gledam posto je serija veoma zarazna i tera te da gledas i gledas i gledas sve dok ne dodjes do samog kraja. Za razliku od mnogih serija u kojima se vec u drugoj, trecoj sezoni oseca neko forsiranje i ponavljanje price kako bi serija dobila jos nekoliko sezona, ovde to apsolutno ne postoji. Svaki sledeci trenutak serije je bolji, sokantniji, uzbudljiviji i neocekivaniji od prethodnog a vrhunac svega toga je negde u cetvrtoj sezoni, koja je zajedno sa petom daleko, daleko bolja od prve tri.
Svi likovi ove serije su tragicni, svi dozivljavaju ogromne promene kako serija odmice, uglavnom na gore i sasvim pristaju nazivu serije. Moja osecanja vezana za likove su se menjala cesto i cas sam ih mrzela, cas sam ih volela, ali definitivno najiritantniji lik mi je upravo Volter, za kog priznajem da je veliki genije ali u isto vreme jako iritantan, posebno pred kraj serije kada bukvalno postaje bezosecajni monstrum koji ne mari ni za koga i ni za sta sem za svoj hir, sto je donekle i razumljivo posto zna da ce umreti ali opet preterano.
Odlicni glumci, odlicna prica, od mene OGROMNA preporuka. - Retardirana Panda

Ukoliko želite stvarno jezivu seriju, sa notom starih horor filmova/serija, ovaj show izaziva suze olakšanja. Iako je stalna neizvesnost u pogledu koje će tajne i misterije serija prvo krenuti da istražuje zanjimljiva, jer stvara atmosferu u kojoj se osećate kao da lutate po tami, to joj se može i zameriti kada pokušate da prebrojite sve monstrume iz senki. Prosto ne znate kojoj sili da pripišete jezive napade na glavne junake, jer vas horor priče na kojim ste odrastali navode na jedno, dok informacije iz serije nesigurno upućuju na drugu stranu. Možda je jedan, uslovno rečeno, negativac u pitanju, ali možda ih je dvojica. Ipak verujem da će sa svakom serijom to postati sve bleđi problem. Prema suštini serija je najbliža Supernatural, ali samo prvim sezonama; takođe je dosta ozbiljnija i mračnija. Kao filmsku srodnu dušu ove serije bi navela The League of Extraordinary Gentlemen.
Glavna premisa ove serije su demoni, oni oko nas i oni u nama. Svaki lik ima svoju mračnu stranu sa kojom pokušava da izađe na kraj, pri čemu različiti likovi vide svoje i tuđe demone na različiti način. To doprinosi da se svako lik ponaosob vidi kao čovek, ali i kao monstrum koji može da igra igru senki.
Svih klasičnih čudovišta kojih se možete setiti tu su, ili će uskoro biti, jer vrebaju u senkama demimoda. Možda se neće svakom dopasti malo sporiji tempo u razjašnjavanju trenutne situacije, ali mislim da ovo možete oprostiti seriji, jer ima stvarno izvrsnih jezivih scena. Mudra Panda
Dodatak nakon 2 sezone:Prvi deo sezone je bio sjajan, ali nekako finale nije ispunio sva moja očekivanja. Sada najzad znamo ko su glavni protivnici družine i koji su njihovi ciljevi, mada motivi nisu baš nešto razrađeni. Zli "ljudi" su zli i to je to. Takođe još uvek ne znamo kakav problem sa ocem i Američkim vlastima ima Ethan, a Sembene nema bitniju ulogu od one da bude jedini predstavnik crnačke rase (mada imam ideju šta bi mogli da urade u budućnosti da bi se to promenilo). Osim ova dva lika, čiji razvoj u mojim očima stagnira, ostali fantastično nastavljaju da poniru u tamu, pogotovo Bronna i Vannesa. Dobar nastavak, sa malo slabijim krajem i nesigurnošću u budućnost, jer likovi završavaju veoma raštrkani.

Tokom prvih par epizoda ova serija je imala po mom mišljenju veoma dobar potencial. Nov i drugačiji pristup višestruko prepričavane priče je bio izvanredan, a glumci na visini ne-toliko-zahtevnog zadatka. Na moju veliku žalost na sredini prve, i jedine sezone, bilo mi je jasno da pisci nisu uspeli da obogate radnju i dobrim dialozima, kao ni zapamćenijim prevrtima.
Glavni pokretač radnje je "tihi" rat koji Drakula vodi sa Redom Zmaja (kojem je istorijski Vlad III i pripadao) u ime osvete, pri tom preprušivši se u Amerikanca inovatora/investitora u električnu energiju ne bi li neprimećen polako eliminisao svoje mete, čije bogatsto leži u vlasništvu nad fosilnim gorivima. Tako da Drakula preko dana obigrava oko svojih konkurenata i planira njihovo blaćenje u oku javnosti, dok noću ubije ponekog manjeg lika. I pri svemu tome on pokušava da se poveže sa svojom ljudskom stranom kroz ljubav Mine Murej, reinkarnacijom svoje spaljne žene Ilone, što nikada nije očekivao. I kako drame to često čine, pozornicu daju odsrednjim telećim nežnostima, a ne napetoj radnji.
Ipak radnja nije dosadna i Drakula je veoma domišljat lik, nezavistan i ponekad zastrašujuće plahovit- ukratko multidimenzionalan lik, a ne samo nesrećan ljubavnik i izmučen čovek prethodnih adaptacija, mada ima i toga, što i nije nešto.
Ostali likovi i njihovi odnosi su takođe veoma dobro prekalibrirani. Ipak ono što je počelo pametno, na pola puta nekako izgubilo da gradnji radnje, gubeći se u previše romantizovanim dialozima i slaboj razvoju nekih likova, da bi se završilo u stilu nastavak-sledi-u-sledećoj-sezoni, koju nikada nećemo dočekati, jer izdavačka kuća imala poteškoća sa finansijama i prosto je morala da izabere opstanak dugih, isplatljivijih projekata na štetu ovog.
Iako serija kao celina se ne izdvaja sama po sebi, vredi je pogledati ukoliko ste ljubitelj pravih vampira ili supernatural drame. Mudra panda

Ne, ne mislim na svih 10 sezona.
Ovako. Ovaj show mi je bio jedan od omiljenih dok se nije završila tzv. The Kripke Era, nazvana po Eruku Kripkeu, kreatoru serije, koji je, nazalost, prepustio položaj izvršnog producenta zaključno sa petom sezonom serije. Da li je osetio da serija svojom pričom nema ništa više da pruži ili je prosto zeleo nešto novo, nikada neće biti jasno, ali po mom mišljenju show posle svoje pete sezone se lagano urušava, jer je originalna ideja već više nego izmuzena. Mišljanje iza kog stojim, svesna da njime sebe dovodim u životnu opasnost, je da serija opstaje, ma koliko glupa postala, zbog zaluđenih i neverovatno odanih fanova. Činjenica je da je Tumblr pun "dokaza" nekanoničnih veza između istopolnih likova i da ih serija pruža sve više sa svakom novom sezonom. Neke Sherlock vidracije u vazduhuuu.....
Radnja prati život dva (ZGODNA) brata, lovaca na natprirodno i detektiva van zakona (imaju veliki broj fake policijskih identifikacija). Oni na svakodnevnoj osnovi rešavaju misteriozna ubistva i nesreće, putujući preko cele Amerike u potrazi za svojim ocem, isto lovcem. U pozadini epizodičnih serija, provlači se jedna druga priča, koja datira pre ljudskog roda i u kojoj Sam i Dean imaju uloge prema proročanstvu. Priča po epizodama varira po stepenu zabave i horora, ali u proseku daje pristojan naslov koji je ponekad veoma jeziv.
Priznajem, kraj 5 sezone je osmišljen kao cliffhanger prema mnogim interpretacijama, i da ovakav kraj nije najsrećniji. Ali posle prvih par odgledanih epizoda vi to i sami možete predvideti, te u neku ruku da se tako završi JESTE pravilan način da se sve okonča. Sam i Dean su bili u stalnom okršaju između sila u odnosu na koje su imali nikakve šanse, i preživljavali su zbog svojih i tuđih žrtava, ali i domišljatosti. Ipak taj ples se morao jednom završiti, jer kategorija čoveka i njegova ograničenja ne bi imala smisla. Veliki deo neizvesnosti i šarma je upravo to braća imaju određene karte bez kojih se ne mogu meriti sa istinskim igračima, te zbilja osećate opasnosti kojima se izlažu. Nepostojanje dalje priče bi nosilo moralnu poruku da se od svojih postupaka ne može pobeći i da se sudbina donekle može ispraviti, ali to ne znači da je srećan kraj ikada bio moguć. Još jedan razlog zbog koga sam odustala negde u sredini 6 sezone i nakon pokušaja da ponovo pratim od 9 sezone je što su likovi postali ruglo svojih početaka. Postoji granica do koje mogu da poverujem da čovek može da greši ili bude žrtva i donosilac zbilja teških odluka, ali ovi likovi treba da su do sada po ludarama.
Razlog ovog romana je da vas obehrabrim da daljim praćenjem serije uništite divnu ideju predstavljenu u prvim sezonama. Iako epizode variraju po kvalitetu, uglavnom su detektivski orjentisane, a neke veoma jezive. Priča uključuje razna stvorenja iz raja, pakla, Biblije, folklora, mitologije i pop kulture. I sve to uz divno portretisanje odnosa ultimativno tragične braće. Mudra Panda

Pre nego što sam odlučila odgledati seriju (jer, nažalost, smatram smrtnim grehom ne dovršiti ono što si započeo, pa moram istraživati kvalitet onoga čime ću popuniti moje vreme), svugde sam nailazila na polarizovana mišljenja, što je za očekivati, jer ljudi vide i traže različite stvari. Ipak ono što je po mom mišljenju podelilo publiku su lica koja su radila na ovom projektu (tvorci i producenti Matrix franšize), pa su očekivanja ljudi bila okrenuta na sasvim pogrešni stranu, jer ljudi prosto ne razumeju da umetnici ne mogu stvarati jedno umetničko delo iznova i iznova. Da li ovaj projekat ima Matrix elemente? Definitivno da. Da li je isti kao Matrix? Daleeeko od toga.
Nadljudski element serije je SAMO način da budemo uvedeni u živote 8 glavnih protoganista i da bude razlog njihovih opasnosti i povezivanja. Centralni aspekt je razvoj likova kroz priče koje posmatramo, a ne akcija, koje ima, ali po meni nije ništa posebno.
Razlog najčešće kritike publike (haotičnost i neinformisanost prvih epizoda) je taj što serija odbija da nam servira sve na tanjir, i može proći do 3 epizode pre nego što shvatimo u kakvom je položaju lik i kakav stav ima. Kada već pišem o tome htela bih da ocenim odluku kreatora pri njihovom izboru broja protogonista. Nekima se broj osam može činiti preambicioznim i prenatrpanim, ali imajte na umu da će se dešavati da neke likove nećete viđati redovno, iz epizode u epizodu. Takođe likovi nisu uvek ultra zanimljivi, ali to je po meni dobra stvar, jer svaki lik ima svoje situacije u kojim uspeva da zasija. Svaki lik ima svoju atmosferu i svoje izazove što pravi prelepu raznovrsnost sadržaja. Takođe bi želela adresirati prikaz pripadnika LGBT populacije: ja ne znam da li je ovaj prikaz verodostojan, ali svaki lik, bez obzira na seksualnost, je bio fantastično napisan i ja sam maksimalno uživala, jer nikada nisam osetila ništa isforsirano ili nametnuto. Ljubav je ljubav u bilo kom obliku i bitno ju je samo osetiti. Da li seksa ima previše u seriji? Po meni ništa nego u filmu. Ako tvrdite da serija želi da se "proda" publici zbog tih scena, zamoliću vas da se preispitate dobro ili pogledate statistiku koliko mladi, zaljubljeni ljudi imaju seksualnih odnosa per week. Serija ne prati život monaha, već savremenih mladih ljudi, i prirodno je da su neki prosto seksualno aktivniji. Možda scena orgije iskace malo iz okvira, ali i toga danas ima.
Da zaključim. Bila bih VEOMA deprimirana ukoliko ne budemo darovani sezonama nakon ove samo zato što serija ima poseban takt, specifičnu radnju i veoma, veoma malo klišea. Serija ima Heroes vajb, ali sporiji ritam u razvijanu radnje, što može odbiti ljude koji su došli zbog očekivane akcije ili koji prosto ne žele da grade povezanost sa likovima iz nekog razloga. Specifična preporuka od Mudre Pande

Nakon ove serije nisam imala potrebu da tražim nešto izuzetno jedno dve nedelje pošto sam znala da je utisak bio nenadmašiv prvih par dana. Već sada kažem da je ovo naslov koji ne možete sebi dopustiti da propustite, čak i da sci-fi nije žanr u kome uživate. Ono što je možda najbolji pokazatelj kvaliteta su tvrdnje fanova knjiga (u kojima je uživao sam DŽodž Marin), po kojoj je serija nastala, da serija ima značajno bolju dinamiku i da je bolja od originalnog medija.
Radnja serije se dešava u 23. veku, u eri kada je čovečanstvo kolonizovalo Sunčev sistem i stvorilo Republiku Marsa, koja je u napetim odnosima sa poznatom organizacijom Ujedinjenih Nacija, nadležne za upravljanje društvima Zemlje i Meseca, kao i nelegalnu i radikalnu organizaciju OPA, koju čine ljudi, generacijama primoranih da rade nad eksploatacijom plutajućih svemirskih tela. I to je ono najopštije. Videćete da je detaljnost definitivno aspekt kojem su kreatori serije posvetili dosta pažnje. Filozofija, dimenzije i prirode odnosa pripadnika iste vrste, rođenih na različitim planetama se tokom cele sezone produbljuju i doprinose realističnosti situacije.
Osim necenzurisanog sadržaja, ono što me je komplentno kupilo je nestišana surovost i neizvesnost života u velikom hladnom svemiru.
Samu priču možete podeliti u tri povezane priče.
Ubedljivo najpopularnija je ona koja prati iskusnog detektiva Milera, na asteroidu Ceresi, koji dobija zadatak da pronađe nestalu devojku u periodu velikih nestabilnosti u političkom sistemu u kojima ona igra nekakvu ulogu. Dok je prva priča postavljena kao film noir, druga priča je potpuno drugačija i neverovatno podseća na kultne sci-fi filmove. U njoj mala posada svemirskog broda se neprestano kocka sa životom, u želji da pronađu jedan brod. Posada je sastavljena od različitih ljudi koji se ne poznaju dalje od posla, ali koji su intrigirajući svaki na svoj način. I na kraju tu je Chrisjen Avasarala, takoreći šerif tajne policije Ujedinjenih Nacija i moj odgovor na pitanje čemu težim da budem.
Sve što sam do sada napisala je samo vrh ledenog brega. Misterija načina na koji su svi ovi likovi povezani je masivna i vredna da izdvojite vreme. Mudra panda.

Uz ovu kanadsku seriju sam maksimalno uživala.
Kvalitet ove serije leži u originalnosti teme kojom se bavi, ali i odličnim i potpuno nepredvidljivim pravcima u kojima se priča kreće. Skoro svaka epizoda ima neki preokret, koji je uvek u rangu iznenađenja, a nekad i do zastajanja daha.
Kloniranje. Samousmerena evolucija. Sa etičke strane gledišta za neke ljude će serija da bude šokantna, jer je ovo još uvek tabu tema za mnoge zemlje sveta. Ali jeste pravac u kojem se nauka želi kretati, i ova serija se bavi sudbinama klonova, kreiranih "90-tih, u svetu gde institucije prosto love njihov genetički materijal, a religijski ekstremisti vide kao nakaze koje treba ubiti. U daljim sezonama sa ova priča proširuje dodajući broj igrača, čiji motivi kada se otkriju, umeju da preneraze i da vas nateraju da se zapitate u kom pravcu samo se kao vrsta zaputili. Tako da je show veoma napet. Naravno ne uvek, jer se atmosfera serije kreće od mračno depresivne do sivo opuštene, ali se uglavnom nalazi u ritmu misterije i akcije. Po meni serija u ovoj oblasti drži bolju poziciju od velikog broja akciono orjentisanih serija, mada bih morala da priznam kako taj element malčice bledi negde u 2 sezoni i da na scenu stupaju više klimavi savezi i dogovori u potonjim sezonama, što se popravlja u 3. sezoni, i vraća akciono sci-fi žanru. Zato je moj definitivni favorit prva sezona i sadašnja treća.
Još jednu pohvalu moram da uručim glavnoj glumici, Tatiani Maslany, koja igra 9 različitih žena, i to često u jednoj prostoriji. Aktivnih likova kojih igra po seriji je 5, ali stvar koja me je najviše obradovala je ta što dok gledate seriju vi zaboravite da sve to igra jedna glumica. Maslany je slušala različite plejliste da bi pravila distinkciju između različitih ličnosti klonova;takođe je išla na ples da bi uvežbala različite položaje tela, gestova i pokreta.
U seriju je uloženo mnogo truda da bi se i dalje dopadala svojim gledaocima, kvalitetnih glumaca i ja je svakom preporučujem. Mudra Panda.

Ovaj show je upravo otelotvorenje razloga zašto izbegavam britanske drame. Ono što je počelo kao obećavajući sci-fi show pretvorilo se u okrilje negovanja porodičnih vrednosti i telećih nežnosti, i to do tih nivoa da sam sedela i čekala kraj mučenju.
Ljudska porodica je na početku obična i raštimovana, svi stereotipi pod jednim krovom, što se naravno menja sa dolaskom Synth-a, kao pomoćnice deci pri obavaljanju njihovih obaveza (slaganja cipela i pranja ogromne količine odeće, svake epizode. Jadno znam). Prve tri epizode su bile obećavajuće, pogotovo zbog reakcije majke, koja nije navikla na upotrebu robota, pa je imala serije paranoje, što je zabavno za gledati. Serija prati još par samosvesnih androida i njihova iskustva sa društvom, mada jedini zbilja interesantni lik je robot bivše prostitucionalne primene. Njen bes, i posledična želja za osvešćivanjem ostalih Syntha ka globalnoj dominaciji je jedan od najboljih motiva serije. I on je jedini.
Ipak, osim tog lika, svi ostali su tu da bi odigrali ulogu u razrušavanju i ponovnom spajanju porodice (koja samo čeka pomoć), pri tom propagirajuću visoke moralne vrednosti (pri čemu su to roboti sa jedva decenijom života). Tranzicija ljudskih likova je u najboljoj ruci čudna, a njihova posvećenost, doskora mašinama bez emocija je teška za poverovati. Takođe, čudesno lečenje detektiva od agresije prema robotima, izazvana njegovim gubitkom smisla u životu, gde je Synth idealniji muškarac od njega, je nepostojeće, a ipak završava sa jednim robotom.
Iskreno nadala sam se da serija neće biti ni izbliza tako "vesela", već mračnija, sa robotima koji polako počinju da mrze ljude. Ovako je samo plitka filozofija i sci-fi sapunica, koju bih preporučila Doctor Who fanovima, jer spada u pozitivističke britanske serije. Mudra panda

Veoma gotivna radnja sa zaraznom hemijom, muzikom, vizijom i egzekucijom.
Po meni razlog zbog čega su serija i muzika iz serije postali momentalni hitovi je hemija koja vlada u ovoj lavljoj porodici “crne duše”. Svaki lik je višedimenzionalan sa motivima koji nas prosto teraju da saosećamo sa njihovom borbom, dok ritam radnje, u korelaciji sa muzikom čini radnju sve boljom i NIKADA dosadnom. U vrtlogu više R&B-a, nego hip-hopa, visoke mode i visokih profita, tašt i genijalan predvodnik nekada muzičke kuće, sada raširene kompanije EMPIRE, Lucius, suočava se sa najstrašnijom kaznom, bolešću, koja razbija njegovu viziju sebe kao besmrtnog Boga i stavlja ga pred vremenski ograničen izazov da izabere svog naslednika među svojim sinovima, koje vidi kao falične kopije sebe, vredne sramote, iako svestan njihovih talenata. Svaki od njih je nepodoban prema njegovim standardima i ono što je edukativno kroz njhove odnose je mišljenje koje većina crnačke populacije gaji prema LGBT populaciji i mešovitim brakovima.
I kako da ne spomenem srce ovog showa, nasuprot Luciusovom prepredenom mozgu. Cookie Lyon. Talentovan producent, neviđeni borac, posvećena majka, žena koja treba da posluži kao uzor (ako zaboravimo na kriminal u njenom životu) i koja je 17 god. provela iza rešetaka radi finansijskog uzleta njene porodice, ne znajući da čovek kome je ostavila svoju decu nikada neće moći da im pruži ljubav namenjenu samom sebi. Ona je lik koji će vas naterati da pratite seriju, sve do finala, gde postaje stvarno vruće, jer se porodica osvešćije i počinje da shvata koliko je Lucius amoralan i sebičan lik, pun neke uništavajuće energije. Velika dilema oko postojanja Luciusove iskrene, požrtvovane i bolje strane pratiće gledaoce kroz celu seriju, kao i zadivljenost kada vide kako taj čovek ume maestralno da sklapa kockice sebi u korist. Veoma zanimljiva serija o ljudima koje je ulica odgajila, ali koji su se uvek borili da stignu do vrha i tamo postanu. Mudra Panda.

Ako bi sumirala svoju impresiju serije to bi zvučalo-živo,interesantno i emocionalno.
Serija ima značajno drugačiji ton od onoga što smo do sada pratili na desktopovima, i on je fenomenalno osvežavajuć. Teško je objasniti šta je tačno zaslužno za to, možda je tema sveprožimajuće muzike, ili veoma široka paleta životnih situacija u kojima se svi likovi kad-kad nađu, kao i trud i talenat ljudi koje je sudbina spojila zarad ovog ostvarenja. On što je mene posebno nadahnulo je što Mocart nije serija koja vapi za nečijom pažnjom. Ona nije glasna, ne prodaje javno poznatu hedonističku stranu (stereotip) umetnika, ne kupa se nepotrebnoj drami. Radnja prati život orkestra NY filharmonije i svih ljudi koji rade za i sa njima, kao i iznad njih u posebnom periodu njihovih života.
Usled pada zainteresovanosti ljudi za klasičnu muziku, tačnije izumiranjem takve publike, dotrajali dirigent starog kova je primoran da se povuče zarad upumpavanja nove krvi u orkestar, u vidu mladog i poznatog dirigenta iz Meksika koji nosi sa sobom neizmeran talenat, slavu i promene, koje niko nije mogao predvideti. Ukratko prva sezona je upoznavanje orkestra i novog maestra, dok druga sezona formira odnos između njih u turbulentnim okolnostima.
Radnja je do svoje srži okrenuta likovima, pri čemu svaki lik ima svoj diferencijalan vizuelni efekat. Maestro Rodrigo-sila prirode, samosvesna i emocionalna, uvek puna života i boja, mlada oboistkinja Hailey, duboka i umirujuća reka, još uvek blizu svog izvora nego ušću, kao i iskusna i elegantna čelistkinja Syntia su samo od nekih likova koji diktiraju „boju“ kadra.
Ipak serija ima svojih ograničenja, pretežno vezanih za takt kojim ide napred. Pošto je ovo čedo Amazon Stream, nije iznenađujuće da najbolji način da proživite seriju jeste da odgledate sezonu odjednom, što nije naporno, uzevši u obzir da jedna sadržajna epizoda traje nepunih 30 minuta. Posledica toga je da su sezone kao celine su veoma disproporcionalne i heterogene u svojoj strukturi, što ide uz „zdravu“ ludost koju serija voli da prisvaja.
Netradicionalno, emocionalno i uz neverovatnu muziku, kao što je zakazano. Preporuka Mudre pande.

Dobar integritet, varirajući kvalitet.
U jednoj epizodi ove serije, kroz nekoliko sezona, ćete pratiti dve priče-prva je priča karakteristična detektivskom žanru, veoma nalik seriji sa repertoara foxcrime-a, dok je druga o razvoju partnerstva Šerloka Holmsa i Joan Watson. Rešavanje misterije ubistava je uglavnom deo koji epizodi daje dinamiku, dok joj delatni odnosi glavnih likova daju na dubini, jer nakon svakog rešenog slučaja imate osećaj da su dvoje glavnih likova otkrili nešto novo u svom odnosu.
Ipak glavolomke ko-je-ubica, ma koliko one bile interesantne i na nivou Šerloka Holmsa u pojedinim epizodama, nisu esencija serije, koja će vas zacementirati kao fana. Ono što je većinu obožavalaca privuklo je bio zamršen, ali zbilja komplikovan odnos između dvoje izuzetno talentovanih i od društva svesno izolovanih ljudi, i formiranje njihove unikalne povezanosti, koju najbliže mogu opisati kao jedini meni poznat ozbiljan primer platonske ljubavi na tv sceni, za sada. Takođe, želim sa ponosom da vas informišem, da pisci ne pokušavaju da vam proguraju romasu niz grlo samo zato što su, igrom slučaja, glavni junaci zgodni i suprotnog pola.
Jasno je da pisci, iako talentovani, ne mogu zadržati fanove na istim jastucima kroz više sezona, tako da su nakon 1. i 2. sezone (koje fanovi najviše hvale i vole), pokušali da što prirodnije ubace nove funkcije u odnos, praveći usput poneku grešku. Da navedem: u trećoj sezoni (tačnijem njenom prvom delu), glavna nit priče, prema značajnom procentu fanova na forumima je bila loše iskorišćena. Pri ponovnom sjedinjavanju glavnih likova, bio je uveden novi lik učenice Sherloka, koji nije bio izuzetan, niti blagotvoran za celokupnu dinamiku. Ideja je bila da Sherlok i Joan postanu surogat roditelji, ali to baš i nije uspelo. Od te tačke, pa do sada, odnos teži da bude više stabilan i ravnopravan, pa ćemo videti kako formiraju dalju priču.
Ovako preporučujem prve dve sezone kako kvalitetnu detektivsku dramu, koja ima visok procenat dobre misterije i realističnije (uslovno rečeno) dedukcije Šerloka, od recimo serija kao što je Sherlock (takođe na listi).

Mislim da niko ne bi shvatio ovu listu ozbiljno, ako ovo nije na njoj. Da, show jeste malo izvikan, žigosan zanimljivim fanfic-om, pun na momente jezivih i ultra opsednutih fanova, ali ima dobrog materijala da navuče gledaoca, makar na prve 2 sezone.
Ovo je unikatan pogled na savremenog Sherloka Holmsa, koji je, kao i uostalom vreme u kome živi, žgrožen dosadom, stalno u potrazi za avanturom i adrenalinom. Ipak ovaj non-stop adrenalin polako postaje da mi bude dosadan, jer je prepreka da Šerloka posmatramo kao ljudsko biće, koje on sam ne želi da bude. Nekako mi se kroz seriju potencira da je Holms neverovatno nadbiće, ali i usamljen čovek kog samo Wotson može razumeti, što je po meni materijal za seriju koja želi da privuče što više ženskih obožavalaca, a ne da bude ozbiljna. Ovo nije uvek slučaj, poput epizode sa Irene Adler, ali većim delom se promoviše ta muška ljubav između glavnih likova, i to ni zbog čega drugog osim da privuče publiku. Kada kritikujem ovo, kritikujem najviše 3. sezonu, jer nema dobrih stvari koje su imale prve 2 sezone, poput zbilja zamršenih priča u kojima su postojale prave dedukcije od kojih zamire dah. Rekla bih da je 3. sezona lošija, jer je napravljena više radi fanova koji žele više telećih nežnosti da bi ih kačili na Tumblr.
Iako lično nisam zadovoljna kako kreativno Steven Moffat izlazi na kraj sa popularnošću svojih serija, prve dve sezone biste morali pogledati makar jednom, jer jesu nešto što se izdvaja u moru serija. Mudra Panda

Sa posterima i trejlerom, koji su me potsetili na mešavinu izuzetnih tetovaža Majkla Skofilda (Preason break) i misterije ranga Da Vingijevog koda, bilo je nemoguće da propustim premijeru ove serije. Novi načini skrivanja poruka, dešifrovanje kodova, spirale misterije i neverovatna otkrića na mestima lišenim bilo kakve izuzetnosti su bile moje nade. Nažalost, nakon 8 epizode, mogu slobodno da podvučem crtu i da nastavim dalje, jer ih je ova serija izneverila.
Kao prvo, dok sam na temi misterije tetovaža, mnogo sam razočarana kao ih pisci tretiraju. Prvo ih skeniraju, pa puste da kompjuteri i Internet sami obavljaju dekodiranje. To oduzima na delatnom odnosu ljudske inteligencije prema rešavanju misterije, ma koliko to realistično bilo da savremeni ljudi urede, kada nemaju dovoljno mašte i mozga. Želela sam da likovi pokažu svoje znanje, dosetljivost i izuzetnost koji bi ih izdvojili od ostatka njihove profesije, ne da bi bili istoričari, već da pokažu da vladaju velikom sumom informacija i da su najbolji što FBI može da ponudi. Iako tim ima pametnjakovićku na palubi i sposobnog vođu, ostali se svode na akcione pione, koji jure od jedne do druge lokacije koju mašina dešifruje sa tetovaža, što je veoma dosadno posle par epizoda.
Drugi, možda čak i veći prekršaj serije je njena nerealističnost. Neka neko tvrdi da je to zarad radnje, ali nikada me neće ubediti da će služba kao FBI pogaziti svoje protokole i pustiti ženu koju pati do amnezije i ima širok set veština paramilitarne osobe, na teren samo zato što ima tetovaže koje vode do žarišta korupcije i zloupotrebe radnih mesta sa velikim odgovorošću.
Serija, naravno, drži sveću glavnim likovima bez uzajamne hemije, što je potpuno neukusno i očito. Lik Jane Dou je teško razumljiv i bez forme, jer iako lik zadržava sva znanja i veštine da bi opstala u svekodnevnom životu, sam lik je kao prazan papir bez razrađenih motiva, za koji nas, posle par epizoda, nije briga. Svaljujem tu krivicu na pisce, jer nakon empatije koju osećamo prema tom upašenom biću sledi zbunjenost, usled nejasnosti šta se u tom liku dešava i našem položaju prema njoj, zahvaljujući kiši loših dijaloga.
Ako je bilo razloga da nastavim da gledam epizodu za epizodom, to bi bila večita sumnja u motive onih koji su razotkrili kriminalne tajne na nečijem telu. Ipak, osećam da to nije dovoljno. Serija je klasična proceduralna Castle drama bez zanjimljivih likova, koja ne prihvata svoj identitet. Takođe izaziva glavobolju od večitog drmusanja kamere i bolnog zumiranja u face glumaca. Mudra panda

Serija prati četiri srednjoškolke, Ariju, Emili, Spenser i Hanu, čija drugarica Alison iznenadno nestaje, bez informacija i da li je živa ili mrtva. Od trenutka njenog "pronalaska", sve navedene devojke počinju da primaju preteće poruke, pune intimnog sadržaja sa nepoznatog broja, dok je svaka poruka je potpisana sa A, zbog čega njihova sumnja pada na Alison i da se ona poigrava sa njima, kao sto je to radila dok su se družile, koristeći tajne da bi ih držala pod svojom kontrolom.
Vremenom poruke prerastaju u dela i devojke počinju da prolaze kroz strašne stvari, opasne nezgode, ucene, ponižavajuće manipulacije, bivaju promorane da lažu itd. Umesto da njihove jedine muke budu da li će dobro uraditi test u školi, da li ce se dopasti momku koji se njima dopada i šta ce obući za neki hiljaditi bal po redu u zabačenom američkom gradiću, njihova najveća briga postaje borba za njihov život kao i život njima bliskih osoba.
Serija je u početku bila veoma dobra, puna obrta, uzbuđenja i isčekivanja. Međutim sve se preterano odužilo i razvuklo, bez da se nadzire kraj. Uporno stvaranje novih sezona je veoma isforsirano sa ponavljajućom radnjom. Serija ide iz krajnosti u krajnost, dok mnoge priče postaju sve nerazumnije i nakarikane.
Stvari ne olakšava ni veliki broj likova. Dešava se previše stvari tako da ukoliko niste posvećeni radnji serije dan za danom, mnoge stvari zaboraviti i kasnije ti ne bude jasno šta se tu dogodilo. Ja se lično nisam sećala mnogih stvari, iako sam prve četiri sezone odgledala za mesec dana.
Serija je odavno pocela da me zamara i petu sezonu sam odgledala iz razloga što sam imala previše slobodnog vremena u jednom trenutku i nisam baš sigurna da ću nastaviti da je gledam pošto se mnogo oduzilo i izgubilo baš svaki smisao. - Retardirana Panda

Ono što bih je dodala, kao osoba koja je odgledala prve dve i sada petu sezonu, je odnos koji kreatorka serije ima prema fanovima, odnosno kako ona tretira njihov intelekt pri razrešenju glavne misterije u 5. sezoni. Već par godina neki fanovi prate sve male poruke koje ona objavljuje preko tvitera, tumače svaki detalj scenografije i dijaloga, grade teorije i istražuju psihološke poremećaje, jer ih serija navodi da aktivno traže motive i lice A. Na kraju veliko je razočarenje kada shvatite da su vam prodali nešto banalno, za nešto kompleksno, bili vi teoretičar ili verni pratilac.- Mudra panda

Slično kao i za Game of thrones, Gossip Girl je serija koja je u svoje vreme bila opšte praćena i koja ni danas nije ništa manje popularna, tako da teško mogu napisati nešto što se već ne zna. Nema šanse da je ljudi, koji su iole zainteresovani za ovakve serije, nisu već pogledali, ali nema veze.
Pre svega, serija ima 6 sezona koje, sve sem šeste, imaju po više od 20 epizoda. Jedina serija koju sam pratila, a da je toliko dugačka je Pretty Little Liars, koja za razliku od Tračare, već negde nakon druge sezone, postaje izuzetno naporna za gledanje, dok njenin likovi postaju izuzetno dosadni, što kod Tračare nije slučaj. Mislim da sam celu seriju odgledala za 15ak dana, i pri tom sam jedva čekala da vidim šta će se sledeće desiti. Serija je kod mene stvorila onu vrstu zavisnosti da nisam izlazila iz kuće, dok je nisam završila.
Smatram da je nepotrebno da pišem detalje o likovima ili o radnji, pošto i likova i događaja ima zaista previše, a kao što sam već rekla, malobrojni su oni koji nisu odgledali bar deo serije i koji ne znaju neke osnove. Svi likovi su zanimljivi sami po sebi, kao i razne situacije kroz koje prolaze. Serija je puna sarkazma, drame, ljubavi, komičnosti, svega što krasi život adolescenata i vrlo je teško ne uživeti se i lično ne proživljavati svaki zaokret i emociju. Takodje, radnja je vrlo nepredvidiva, i koliko god stalno pokušavali da predvidite šta će se sledeće desiti, koliko god mislili da je to logično i da ste upravu, nikad nećete znati da li ste zapravo pogodili, dok se to ne dogodi, jer stvari nikada nisu onakve kao što izgledaju.
Likovi koje obožavate u prvoj sezoni, možete obožavati u trećoj, kao i obrnuto, one za koje nikada niste mislili da mogu biti prijatelji, saradnici ili ljubavnici će upravo to i postati. Moto serije je definitivno 'očekuj neočekivano'.
Iako serija većini izgleda kao tra-la-la teen drama, postoje mnogi delovi koji dotiču teme iz stvarnog života i pokazuju kakva je današnja omladina zaista, nevezano za njihovo materijalno stanje - tu se problemi sa drogom, alkoholom, poremećaji u ishrani, žurke, seks, prve ljubavi, prve izdaje prijatelja, porodični problemi...
Ne mogu da ne pomenem i ljubavnu priču Čaka i Bler koja je mnogima omiljena tema serije i zbog koje su je mnogi i gledali. Kao i svi drugi, ni ja nisam ostala ravnodušna na njihovu priču, a ni na samog Čaka Basa o kom devojke širom sveta maštaju i danas, četiri godine nakon završetka serije.
Jedina stvar koju ja mogu zameriti je sam kraj serije, konkretno poslednja epizoda, koju joj ne mogu oprostiti. Posle onakve serije, oni naprave potpuno predvidiv kraj, kraj jedne prosečne, bedne romantične komedije za koju znaš kako će se završiti i pre nego što počneš da je gledaš. Ono što mi se posebno nije dopalo u poslednjoj epizodi je sam kraj, kada se prikazuje šta se desilo nakon 5 godina - svi se okupljaju na venčanju Dena i Serene. Čak i Bler venčani i imaju sina, Bler i Dženi su poslovne partnerke i dobre drugarice, Džordžina i Džek Bas su takodje par, tu je i Ajvi koja se nakon svega odjednom slaže sa svima, tj. svi se slažu sa njom... Naravno, oni su svi na venčanju, srećni, kao da su oduvek bili najbolji prijatelji ili neka veoma velika i veoma složna porodica. Serija definitivno ne zaslužuje takav kraj.

Moram pomenuti i postojanje knjiga koje sam čitala baš davno, pre same serije i koje se ne mogu ni porediti sa serijom, skroz su dosadne i bezlične.
Moja preporuka je naravno tu, jer je ovo definitivno jedna od mojih omiljenih serija svih vremena. - Retardirana Panda